RAZVOJ TURIZMA I INFRASTRUKTURE

Balkanski region je široko priznat po svojim impresivnim obalama, gastronomskom nasleđu, kulturnim tradicijama i poljoprivrednim proizvodima koji privlače stotine hiljada posjetilaca svake godine. Ekonomska moć turizma se može proširiti preko regionalnih turističkih inicijativa koje slave kulturno nasleđe i različitost Balkana i jačanje infrastrukture u regionu što povezuje pojedine zemlje. Takve inicijative bi obezbijedile finansijsku dobit u ruralnim i urbanim sredinama širom regiona i ojačale veze među ljudima.

Da bi iskoristio ove mogućnosti, regionu je potrebno bolje javno obrazovanje o potencijalnim koristima zajedničkog turizma i inicijativama koje su ekološki, ekonomski i kulturno održive. Poboljšanje regionalne infrastrukture bi takođe stvorilo uslove za bolji regionalni turizam, uključujući i željezničke linije za olakšano kretanje turista, regionalne inicijative za obrazovanje i obuku, kao i lakše prekogranične migracije za lica koja traže posao.

Balkanski forum ima za cilj da postane katalizator bliže regionalne saradnje u razvoju turizma i infrastrukture, što će pomoći u kreiranju vizije za regionalni razvoj turizma i promociju zajedničkog kulturnog nasleđa, istovremeno slaveći različitost regiona.

PRISTUPI REGIONALNOM OBRAZOVANJU

Obrazovanje je temelj ekonomskog razvoja regiona i njegove integracije u evropsku i svjetsku zajednicu. Bliska saradnja u praktičnim obrazovnim inicijativama može da proizvede koristi koje poboljšavaju život i budućnost svih građana.

Iako postoje određeni pokušaji za rješavanje obrazovnih potreba u regionu, specifični izazovi ostaju, kao što su poteškoće u međudržavnom priznavanju diploma, nizak nivo saradnje između univerziteta u regionu, kao i nedostatak nastavnih programa koji pripremaju studente za najkonkurentnije poslove današnjice. Rezultirajuća obrazovna migracija prema zapadnoj Evropi lišava region vrijednih ljudskih resursa.

Balkanski forum ima za cilj da pomogne izgradnju moderne, poboljšane obrazovne balkanske zajednice, zasnovane na bogatoj istorijskoj i kulturnoj pozadini Balkana, koja će na kraju postati sastavni dio evropske obrazovne zajednice.

LJUDSKI KAPITAL I TRŽIŠTE RADA

Ljudski kapital je važan faktor ekonomskog rasta i razvoja i izvor konkurentske prednosti. Zemlje Balkana će imati koristi od poboljšane konkurentnosti tržišta rada i povećanog ulaganja u oblasti  obrazovanja, nauke i tehnologije koja vode do kvalifikovanog ljudskog kapitala.

I dok postoje napori za jačanje regionalne trgovine i promovisanje razvoja privatnog sektora, veliki deo stanovništva ostaje bez posla, što ograničava ekonomski razvoj, povećava nejednakost i slabi zajednice. Izazovi koji se moraju rešiti su loša koordinacija između obrazovne i politike radnih tržišta; neravnoteže između ponude i potražnje radne snage, koja je povezana sa neusklađenosti vještina; neadekvatni sistemi za predviđanje kretanja na tržištu rada i zahtjeve veština; političke, birokratske i institucionalne prepreke preduzetništvu, inovacijama i osnivanju novih preduzeća; nedovoljno istraživanje i razvoj; i prepreke za slobodno kretanje radne snage, između ostalog. Olakšavanje razvoja regionalnog tržišta rada će zahtijevati posebnu pažnju na harmonizovanje obrazovanja i sistema obuke širom regiona, kao i na unapređenje istraživačkih kapaciteta regiona.

Oslanjajući se na sposobnosti regiona, Balkanski forum nastoji da mobiliše bližu regionalnu saradnju radi promovisanja razvoja ljudskog kapitala i poboljšanja funkcionisanja regionalnog tržišta. Na taj način, pomaže u izgradnji konsenzusa o prednostima fleksibilnijeg regionalnog tržišta koje može da se takmiči u međusobno povezanoj globalnoj ekonomiji. Razvojna praksa pokazuje da koraci preduzeti da se podstakne ljudski kapital, praćeni povećanom mobilnošću radne snage i inkluzivnom socijalnom politikom, mogu da povećaju ukupnu konkurentnost, ublaže siromaštvo i ojačaju upravljanje na svim nivoima.

 

EKONOMSKI RAZVOJ, ENERGETIKA I ŽIVOTNA SREDINA

Zahvaljujući svom geografskom položaju, bogatim prirodnim resursima, mješovitoj mediteranskoj i kontinentalnoj klimi, kao i snazi ljudskog kapitala, Balkan je u veoma povoljnom položaju sa značajnim ekološkim komparativnim prednostima. Uz dovoljno političke volje, intelektualnu sposobnost, liderstvo civilnog društva i odlučnosti da se nauči iz prošlosti, zemlje regiona mogu izgraditi obnovljivu energetsku ekonomiju i postati model za kontinent.

Ekonomski izazovi sa kojima se danas suočavaju zemlje Balkana predstavljaju priliku za reformu koja neće samo postaviti region na razvojni kolosijek, već će i revitalizovati njegove mlade demokratije. Ljudi u regionu su u potrazi za razvojem koji će im obezbijediti zaposlenje, garantovati dostojanstven život, i promovisati pravedno i pametno korišćenje prirodnih resursa.

Region ne počinje od nule kada je u pitanju saradnja o zajedničkoj zelenoj ekonomiji, i Balkanski forum će raditi na tome da olakša stvaranje i sprovođenje obećavajućih novih ideja, i pomogne u mobilisanju resursa i investicija koji unapređuju saradnju. Sporazum o energetskoj zajednici potpisan u Atini 2005. godine je polazna tačka, jer pokazuje da region može da podrži sporazume koji stvaraju integrisana tržišta na bazi zajedničkih interesa i solidarnosti. To pokazuje da Balkan nije samo spreman da prihvati i dobro iskoristi evropsku pomoć, nego i da značajno doprinese stabilnosti, razvoju i nezavisnosti energetskog sektora Evropske Unije.

Donatori