Godišnji Forum '13

Prvi godišnji Balkanski forum o regionalnoj saradnji je održan 7-9 februara 2013. u Solunu, Grčka. Forum je služio kao platforma za povezivanje više zainteresovanih strana i za mlade lidere te za generisanje ideja i strategija za rešavanje ključnih regionalnih izazova i mogućnosti. Učesnici prvog godišnjeg Foruma sa njihovom stručnosti predstavljaju bogatstvo zbog mješavine iskustva i stručnosti na tabeli. Inicijativa je posvećena negovanju i pomaganju zavijajuće mreže pojedinaca i organizacija koje će sarađivati preko granica i sektora koji će ispuniti zajedničke ciljeve regionalnog razvoja i razvijati inovativna rešenja za zajedničke regionalne probleme.

Ciljevi
    1. da se razmosti zajednički programi i usvajanje početne misli o mogućim okvirima saradnje;
    2. da se ispita trenutna situacija u područjima specifičnih problematikama, identifikovanje postojeće sposobnosti, sredstva i ograničenja, kao i mere koje treba preduzeti da se popune praznine i podržavaju regionalne inicijative;
    3. da se generišu ideje za zajedničke inicijative - uključujući i inicijative koje počinju kao mali doprinos, ali koj iće imati pravi uticaj.
Dnevni red

ČETVRTAK, 7. FEBRUAR 2013

18:00 - 21:30                Prijem i večera


Uvodna izlaganja:    Yiannis Boutaris, Gradonačelnik Soluna

David Burger, Zamjenik Direktora, Kancelarija južna i centralna Evropska pitanja, Državni Sekretarijat SAD

George Papandreou, Bivši Premijer Grčke

 

PETAK, 8. FEBRUAR 2013.

9:00 – 9:10       Dobrodošlica

                                   Marika Theros, Koordinator The Balkan Forum

                                  Stephen Heintz, Predsednik, Rockefeller Brothers Fund

9:10- 10:00        Preispitivanje regionalne saradnje: koncept, pristup i ciljevi

                                 George Papandreou, Bivši Premijer Grčke

        Okviri diskusije: mogućnosti i izazovi za Balkan kao regija

                                    Jan-Erik Enestam, Generalni Sekretar Nordijskog Savjeta

                                   Razmišljanja o Nordijskoj saradnji: prošlosti i sadašnjosti

 

10:00-10:20         Pauza za kafu

 

10:20–12:00       Okvir i vizija za regionalni razvoj i prosperitet

Koji bi okvir za saradnju mogao najbolje podržati transformaciju vizije integrisanog regiona u efikasne regionalne inicijative? Cilj ovog panela je da razmostre ključne mogućnostimi, ograničenja i prioriteta za izgradnju okvira saradnje i izgradnju vizije za region koji promoviše održivi razvoj, kolektivni rast i zajedničke investicije.


Moderator: Mark Freeman, Institut za integrisanu tranziciju

Govornici: Ashraf Ghani, Institut za efikasnost države

Panelisti:  

                                    Shpend Ahmeti, Američki Univerzitet na Kosovu

                                    Dorian Ducka, Ministarstvo Ekonomije, Trgovine i Energetike

                                    Leonidas Makris, Politički savetnik gradonačelnika Soluna

                                  Jelena Milic, Centar za Evroatlantske studije

12:00 – 12:30        Pauza za kafu

 

2:30 – 14:00   Inicijative za regionalnu saradnju

Koje lekcije Forum može izvući iz postojećih ili prethodnih inicijativa i kako se efikasni pristupi može prilagoditi da bi se zadovoljile potrebe našeg regiona? Cilj ovog panela je da se analizira i razmotri nekoliko primera regionalne saradnje i razvoja, i  razmišlja u vezi lekcije koje mogu služiti The Balkan Forum da bi prešao iz uopštene vizije u konkretne planove za mere politike.

Moderator: Priscilla Lewis, Inicijativa SAD u Svetu

Govornici: Darko Brkan, Zašto Ne (“Why not")

                                Gidon Bromberg, Prijatelji Zemlje Bliskog Istoka

                              Tryggvi Felixson, Nordijski Savet

                               Goran Svilanovic, Savet za regionalnu saradnju

14:00-15:30    Ručak

15:45- 17:30       Paralelne radionice

Ciljevi radionice: da se razmotri trenutna situacija u svakoj oblasti, identifikuju postojeće sposobnosti, sredstva i ograničenja, kao i mere koje treba preduzeti da se popunile praznine i podrška za napredovanje regionalnih inicijativa; generisanje ideja za zajedničke inicijative, kao i uzimanje u obzir početne misli o mogućim okvirima za saradnju.


Participants

 Shpend Ahmeti je vodeći istraživač javne politike na Kosovu. On donosi veliko iskustvo iz sektora civilnog društva na Kosovu. Tokom 2007 godine, Gdin. Ahmeti je osnovao Institut za Napredne Studije GAP, koji je rukovodio tri godine. Institut GAP je sada jedan od vodećih think takn u oblasti dobrog upravljanja i ekonomije na Kosovu. Gdin. Ahmeti je radio mnogo godinakao ekonomista u Svetskoj Banci, gde je učestvovao u upravljanju portfolia Svetske Banke na Kosovu i bio deo ekipe koji je izradio Pregled Javnih Rashoda za Kosovo. On je takođe radio kao finansijski analitičar za Evropsku Banke za Obnovu i Razvoj. Za proteklih sedam godina, Ahmeti je predavao javnu politiku i međunarodne političke ekonomije na Američkom Univerzitetu na Kosovu. Od 2010. godine se aktivno bavi politikom kao deo pokreta “Vetevendosje”. Gdin. Ahmeti ima diplomu Bachelor iz Ekonomije sa Američkog Univerziteta u Bugarskoj i Magistrirao je u oblasti Javne Politiku u Kennedy School of Government pri Univerzitetu Harvard.

Miodrag Atanasievski je predsednik Makedonske Komore Turizma. On ima diplomu iz oblasti  Odbrane, sa Filozofskog fakulteta Kirilo i Metodije. Od 1981-1994, on je predavao odbranu u srednjim školama u Skoplju. Od 1991. do 1996. godine, Gdin. Atanasievski je bio član izvršnog odbora Skupštine Opštine Centar, upravljao je portfoliom za obrazovanje, odbranu i urbanizaciju. Od 1997. do 1998. godine, bio je Direktor turističke agencije LUNA, dok od 1998. do 2001. godine, bio je tehnički menadžer jedinice zabavnog parka u JP "Parkovi i zelenilo". Od 2002. godine, on je bio menadžer  DOO Luna - Skopje. Tokom 1991. osnovao je  Reformske Snage Makedonije, a od 1991. do 2000. godine, bio je predsednik Opštinske Organizacije - Centar. Od 1994. do 1997. godine, bio je aktivni član Liberalne stranke, a od 1998. do 2000. godine, bio je aktivni član Liberalno- Demokratske Stranke. On je osnivač i vlasnik turističke agencije TEABO - Skoplje. Od 1992. do 1996. godine, radio je kao Predsednik Upravnog odbora J.H. Osnovna škola Pestaloci . Od 2007. godine, on je osnivao i predsednik je Upravnog Odbora Udruženja Makedonaca iz Makedonije i Dijaspore. Od 2008.godine  je predsednik makedonske Komore Turizma. Učestvovao je na više domaćih i međunarodnih projekata kao što su "Zajedno Kući u Makedoniji" podržan od strane Makedonske Vlade u 2007. godini, i "Stvorite svoju budućnost", podržan od strane Agencije za Omladinu i Sport u 2008. godini.

Will Bartlett je viši istraživač u oblasti političke ekonomiji Jugoistočne Evrope u Evropskom institutu pri Londonskoj Školi za Ekonomiju i Političke Nauke. On je Magistrirao Ekonomiju  na Univerzitetu u Kembridžu i Magistar je Ekonomskog Razvoja  pri školi za orijentalne i afričke studije na Londonskom Univerzitetu. On je stekao doktorat na Univerzitetu u Liverpulu o nezaposlenosti i migracija u bivšoj Jugoslaviji. Predavao je na univerzitetima u Southampton, Bath, i Bristol, a bio je istraživač na Institutu Evropskog Univerziteta u Firenci. Od 2006-2008, radio je kao Predsednik Evropskog Udruženja za komparativne ekonomske studije (EACES). Dr Bartlett je radio kao konsultant u Evropskoj Komisiji, Evropskom Parlamentu, Evropskoj fondaciji za obuku, OECD, i u ostalim međunarodnim organizacijama. Njegova trenutna istraživanja pokrivaju tržišta rada, stručno obrazovanje i nedostatci veštine u jugoistočnoj Evropi.

Jelena Berković koordinira javne komunikacije u GONG-u, nestranačka građanska organizacija osnovana u Hrvatskoj 1997. godine koja podstiče građane da aktivno učestvuju u političkim procesima. Od 1998-2010, gospođa Berković radila je kao urednik i novinar na zagrebačkom Radiju 101 i bila je uključena u sličan kapacitet u studentskom papiru REVOLT i kulturnog časopisa Gordogan. Studirala je novinarstvo na Fakultetu Političkih Nauka u Zagrebu i Magistrirala je u oblasti Globalne Politike na Londonskoj školi za Ekonomiju i Političke Nauke.

Yiannis Boutaris  je rođen u Solunu. Studirao je na Univerzitetu Aristotel u Solunu, gde je stekao diplomu is oblasti Hemije. Tokom 1967.godine je stekao diplomu iz oblasti Vinarstva pri  Instituta vina u Atini. Od 1969-1996, Gdin. Boutaris je služio kao pomoćnik direktora, tehnički direktor i direktor u porodičnom biznisu, J. Boutaris & Son S.A. kompanija koja proizvodi, uvozi i distribuira vina i alkoholna pića. On je tokom 1996. godine postao Generalni direktor Yannis Boutaris & Associates Ltd., konsultantske kompanije u sektoru vina, gde je ostao do 2010 godine. Od 1998-2010, bio je predsednik Kir Yianni SA vinarije, koji se nalazi u privatnom vlasništvu vinograda Yiannakohori ii Amyndeon i koja se rukovodi od stranje njegova dva sina. Gospodin Boutaris služio kao opštinski savetnik tokom 2002-2010. U opštinskim izborima 2006. godine, bio je kandidat za gradonačelnika kao vođa "Protovoulia za Solun" i dobio je 16 % glasova. Na opštinskim izborima Novembra 2010. godine, izabran je za gradonačelnika Soluna. Od 1980. je radio kao predsednik i kao član upravnog odbora mnogih profesionalnih, kulturnih i ekoloških organizacija, kao što Skupštine Evropskih Vinskih Regiona (Arev), Akademiji Internationale du Vin, Federacija Grčkih Vina i Spirits Industries,  filmski festival u Solunu VVF Grčka,  Solunska Turistička organizacija. On je takođe bio osnivač makedonskog Muzeja savremene umetnosti u Solunu i Arcturos, neprofitna organizacija koja čiji je cilj zaštita i upravljanje životnom sredinom i divljih životinja. Dobitnik je mnogih nagrada, uključujući vinar 2003 godine iz Udruženje Grčkih Vinskihh Novinara i 2003 Evropski Heroj časopisa “Time” za njegov rad sa Arcturos. Gdin Boutaris ima dva sina i ćerku, tečno govori engleski i francuski jezik.  

Darko Brkan je osnivač i Predsednik Zašto ne (Why Not), Sarajevska nevladina organizacija koja promoviše građanski aktivizam, odgovornost vlade, kao i upotrebu digitalnih medija i novih tehnologija za produbljivanje demokratije u Bosni i Hercegovini. Pored toga, on je jedan od osnivača Dosta! jedan od najistaknutijih građanskih pokreta u BiH za socijalnu pravdu i odgovornost vlade. Jedan od vodećih aktivista civilnog društva, Gdin. Brkan je započeo svoju karijeru u građanskom aktivizmu pre više od deset godina kao koordinator kampanje za prigovor savjesti služenje vojnog roka u BiH. Diplomirao je na elektrotehničkom Fakultetu u Sarajevu sa na Informacionoj tehnologiji i kandidat za MBA na Sarajevskom Fakultetu za Ekonomiju i Biznis, smer Menadžment strateške informacije. Gdin. Brkan je Regan Fascell Democracy Fellow na Nacionalnoj Zaduzbini za Demokratiju, gde je istraživao kako se internet alati i informacione tehnologije koriste za promovisanje demokratije. Dobitnik je nekoliko nagrada u oblasti inovacija i novih tehnologija, uključujući i nagradu SAD Alumni inovacije u 2011. g Brkan je član Upravnog odbora Udruženja američkih Alumni u BiH, član Političkog saveta ACIPS i član odbora za Ekipa, fondacija koja promoviše nezavisne i društveno angažovanu kulturu. On je član Alumni akademije političku izuzetnost Saveta Evrope od 2008. godine, Alumni Fletcher Letnjeg Instituta za napredne studije u nenasilnim sukobima  od 2010. godine, i Alumni Vlade SAD-a nakon završetka IVLP programa u 2009. godini.

Gidon Bromberg je izraelski Direktor EcoPeace/Prijatelji Zemlje Bliskog Istoka. Prijatelji Zemlje Bliskog Istoka je jedinstvena regionalna organizacija koja je spojila Jordan, Palestinu i Izrael za zaštitu životne sredine za promovisanje održivog razvoja i za unapređivanje mirovne napore u problematičnom Bliskom Istoku. Organizacija ima svoje kancelarije u Tel-Aviv, Betlehemu i Amanu. Gdin. Bromberg, suosnivač organizacije pod imenom EcoPeace 1994. godine i od tada je Izraelski Direktor. Tokom 1997 god. gdin. Bromberg, je predvodio prispajanje organizacije sa  Friends of the Earth International. On je predvodio na čelu kampanje za zagovaranje organizacije, u Izraelu i inostranstvu, i razvio preko granični mirovni program Good Water Neighors koji se vidi kao model za druge programe u konfliktnim područjima. U 2007 god. gdin. Bromberg, je pozvan da se pridruži Međunarodnoj radnoj grupi East West Institute za preventivnu diplomatiju. Tokpm 2007 god. gdin. Bromberg, završio je World Fellowship za globalno liderstvo na Univerzitetu Yale i bio je nagrađen od strane magazina Time sa titulom “Heroj za životnu sredinu” 2008. Početkom 2009. god. gdin. Bromberg i njegovi saradnici - direktori su dobili prestižnu nagradu Skoll za socijalno preduzetništvo, a u avgustu 2009. imali su počasni sastanak sa "The Elders" organizacijom koju je predvodio bivši američki predsednik Džimi Karter. U aprilu 2010. god. gdin. Bromberg i Prijatelji Zemlje Bliskog Istoka su dobili Green Globus za svoj rad u ekološkom obrazovanju u Izraelu. Gdin. Bromberg, je član izraelskog UNESCO Komiteta svetske baštine i među-ministarskog odbor za održivi razvoj u Izraelu. Gdin. Bromberg, po profesiji je advokat i prethodno je radio u javnom interesu ekoloških zakona i član je Izraelske Advokatske Komore. On poseduje Bahelor diplomu iz oblasti Ekonomije kao i prava iz Monash Univerziteta u Australiji. Kao stipendista Fonda Novog Izraela završio Magistarske studije "u međunarodnom pravu životne sredine na Američkom Univerzitetu u Vašingtonu, D.C. On je objavio više od trideset akademskih i popularnih publikacija koje se tiču politike zaštite životne sredine i bezbednosti pitanja vode Bliskog Istoka.

Neven Budak predaje srednjovekovnu istoriju na Univerzitetu u Zagrebu od 1980 godine. On je takođe ponavljajući gostujući profesor na Centralno-Evropskom Univerzitetu u Budimpešti. Dr. Budak je objavio nekoliko knjiga i preko 60 članaka u nekoliko zemalja. Od 1999-2012, on je bio predsednik Hrvatskog Nacionalnog Komiteta za istorijske nauke. On je član Međunarodne Komisije za istoriju gradova i za zajedničke istorijske projekte (CDRSEE, Solun). Od januara 2012 god., služi kao specijalni savetnik za nauku pri kancelariji Premijera Hrvatske.

Goran Buldioski  je Direktor fonda Think Tank   Fondacije Otvorenog Društva. On je iskusan i doprineo je demokratskoj tranziciji centralne i istočne Evrope. Njegova ekspertiza obuhvata strateško planiranje i izgradnju kapaciteta za NVO i istraživačkih politika centara; organizovanje i upravljanje projektima u neprofitnom sektoru, i razvoj demokratske i participativne politike za promene u istočnoj i centralnoj Evropi (CEE). Gdin. Buldioski ima diplomu u oblasti javne politike sa Centralno-evropskog Univerziteta u Mađarskoj, i diplomu iz oblasti Organizacionog Ponašanja sa Univerziteta Džordž Vašington. Pre pristupanja Fondaciji za Otvoreno Društvo, radio je za Savet Evrope, u Makedonski centar za međunarodnu saradnju, i u Nacionalni saveta za mlade Makedonije. Njegovi članci i naučni radovi koji se bave istraživačkim centrima, relevantnih istraživanja politike i demokratska tranzicija su se objavili u Evropski Glas, Sharp! Magazin, Turkish Policy Quartly, bilten LSE_UNDP za razvoj i tranziciju, Međunarodni časopis za neprofitni zakon i bezbednosni posmatrač Zapadnog Balkana.

David Burger  je zamenik direktora za jugoistočnu i centralnu Evropu u Stejt Departmentu; Kancelarija je odgovorna za američke odnose sa Albanijom, Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom, Kosovom, Makedonijom, Crnom Gorom i Srbijom. On se pridružio diplomatskoj  službi 1993. godine, radeći u Pakistanu, Singapuru, Vašington, Helsinki, Ankara (gde je  pokrivao pitanja Irak-Turska), a nedavno kao političko-ekonomski Načelnik u Skoplju, Makedonija. On je četiri puta primalac Superiorne nagrade za čast dodeljena od strane Departmenta. Tokom leta 2013. godine, on će preuzeti dužnost zamenika šefa misije u Ambasadi SAD u Ljubljani, Slovenija.

 Betsy Campbell je potpredsedica za programe u Fondu Braće Rockefeller, pružajuci vođstvo programa fonda i aktivnosti donacije u Sjedinjenim Američkim Državama i inostranstvu. Njene nadležnosti su i nadzor nad upravljanjem donacija i komunikacijskih aktivnosti koje podržavaju opšte ciljeve misije i programa Fonda. Gđa Campbell je započela svoju karijeru u Save the Children gde je radila sa malim programima preduzećima i kreditima u Latinskoj Americi i Africi. Ona je radila 12 godina u Ford fondaciji, kao oficir programa u okviru programa ruralnog siromaštva i resursa, bila je Direktorica za  zajednice i razvoj resursa, i kao viši direktor i zamenik potpredsednika za izgradnju imovine i razvoj zajednice.Pre dolaska u RBF 2007. godine, Gđa Campbell je živela i radila u La Pazu, Bolivija, gde je pružala konsultantske usluge za novim fondacijama i raznim razvojnim organizacijama za zaštitu životne sredine i zajednice. Ona je trenutno predsednica upravnog odbora Winrock International i služi u odborima u Centru Evropske Fondacije i Centra za Ruralne Strategije. Ona je član saveta za spoljne poslove. Gđa Campbell je Magistrirala u oblasti Međunarodnih odnosa na Univerzitetu Johns Hopkins i diplomirana u oblasti Spoljnih Poslova na Univerzitetu Gorgetown.

Costa Carras je suosnivač i član Centra za Demokratiju i Pomirenje u Jugoistočnoj Evropi i Udruženja za Demokratiju na Balkanu. U Centru za Demokratiju i Pomirenje u Jugoistočnoj Evropi, ima posebnu odgovornost za najraniju inicijativu Centra, zajednički istorijski projekat, koji je uspešno okupio naučnike i stručnjake za obrazovanje od Slovenije do Kipra. Od 1996. do kraja 2001 god. Gdin. Karas je bio ko-predsednik Poslovnog Saveta Inicijative za saradnju u jugoistočnoj Evropi (SECI) sa Rahmi Koc. Njegova politička aktivnost datira u vreme opozicije u grčke diktature i nastavio sa osnivanjem prijatelja Kipra u Londonu 1974 god. gde je i  dalje aktivan član. Inicijator kontakata između grčkih i turskih poslovnih zajednica u 1985 godini, trenutno je grčki Koordinator grčko-turskog foruma. Gospodin Karas je rođen u Londonu, gde je živeo do 1997. godine. Ima dvostruku dilplomu, prvenstveno iz oblasti Antičke Grčke i latinske književnosti; i druga  iz oblasti Filozofije i antičke istorije iz Koledža Trinity, Oksford. Studirao je ekonomiju na Littauer Školi za javnu Administraciju na Univerzitetu Harvard pre sticanja dugog i raznovrsnog iskustva u poslovanju, posebno dostavi, konzervaciju, kulturnim pitanjima, i religije.

Milan Culic je rođen 1979. godine u Republici Srbiji i diplomirao na Westminster Univerzitetu 2006. godine u Londonu, Engleska. Njegova Magistarska teza je osvojila nagradu MPI omladinsku fondaciju za najbolju tezu u Evropi u Konvenciji i sastancima kategorije industrije. Gdin Čulić je glasan za Global 30 ispod 30 za sastanke profesionalnih magazina, kao jedan od 30 ljudi mlađih od 30 godina koji oblikuju i utiču na globalnim sastancima industrije. Tokom 2008. godine, kao jedan od 204 cenjena građana, gdin. Čuliću je Srpksa Vlada dodelila pasoš sa posebnim statusom. On trenutno služi kao predsednik Upravnog odbora u Centru za istraživanje i studije turizma, koji je suosnpvao tokom 2008. Gdin. Čulić je trenutno student Doktorskih studija u SKEMA Business School u ​​Sophiai Antipolic u Francuskoj, gde služi kao gostujući predavač iz oblasti  marketinga od 2010. godine.

Jelena Curuvija Djurica diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti u 2000 u Novom Sadu. Od tada, ona aktivno radi u pozorištu u Beogradu, Novom Sadu, Somboru, Subotici, Vršcu i u Srbiji. Gospođa Ćuruvija Đurica ima preko 40 pozorišnih premijera, nekoliko od njih na televiziji i filmu. Prošle godine, radila je u pozorišnom projektu Sarajevo, Hipermnesia, na kome su bili uključeni i glumci iz Sarajeva, Prištine i Beograda.

Aleksandar Damjanovic je bio član parlamenta u Crnoj Gori od 2007 godine. U tom svojstvu, on je služio kao predsednik Odbora za ekonomiju, finansije i budžet Skupštine Crne Gore; šef poslaničke grupe Socijalističke narodne partije Crne Gore; i kao član Nacionalne komisije za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije. Od 2003. do 2007. godine, gospodin Damjanović je služio kao sekretar parlamentarne grupe Socijalističke narodne partije Crne Gore. Od 1995. do 2002. godine, radio je kao inspektor za finansije u Saveznom Ministarstvu Finansija Vlade bivše Jugoslavije. Od 1992. do 1994. godine, služio je kao savetnik u Ministarstvu Finansija Vlade Crne Gore. Studije je završio na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Podgorici tokom 1992 godine. U 1996. gdin. Damjanović je završio postdiplomske studije na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. On je rođen 1969. godine u Podgorici, Crna Gora.

Dorian Ducka je Direktor Projekata Evropske Integracije i Međunarodnih Projekta u Ministarstvu Ekonomije, Trgovine i Energetike Albanije, pozicija na kojoj radi već tri godine. Pre nego što je ušao u Vladi, gdin Ducka je bio potpredsednik međunarodnog sekretara na Međunarodnom odeljenju Socijalističkog pokreta za integraciju u Albaniji, treća partija po veličini u  državi. On je osnovao i bio uključen u nekoliko albanskih nevladinih organizacija, kao što su Albanski  Slobodni Forum, IDEA Institut, kao i Albanska atlantska asocijacija mladih političkih lidera, koji promoviše pomirenje, političku saradnju i osnaživanje mladih u albanskoj politici. Gdin Ducka je bio uključen u međunarodnom pomirenju i liderstvo mladih na Balkanu i Evropi. On je bio jedan od govornika na događajima, čiji su domaćini bili SAD Kongresu i Senatu, domu u Velikoj Britaniji, i Norveški Stortingnet. Gdin Ducka je diplomirao u oblasti međunarodnih odnosima na Istočnom Mediteranskom Univerzitetu u Famagusta, Kipar. On je nastavio postdiplomske studije kao Chevening stipendista za javnu politiku na Kings Koledžu u Londonu. On je dobio dodatno usavršavanje od strane Temasek Politechnic u Singapuru, i Bečkoj Diplomatskoj Akademiji u oblasti Energetske Diplomatije. Interesovanja Gdin. Ducka su putovanja, knjige, investiranje u saradnji među mlade generacije; međunarodno umrežavanje; pomirenje; transformacioni posao; međunarodna bezbednost i promocija demokratije; energetska bezbednost; i diplomatija.

Jan-Erik Enestam ima veliko iskustvo u Finskoj Vladi i Nordijskog saveta. Gdin Enestam je od 2007 godine je generalni sekretar Nordijskog saveta u Kopenhagenu. Rođen je 1947. godine u Vastanfjard, Finskoj, gdin Enestam je Magistrirao na društvenim naukama na Akademiji Abo u 1973. Gdin Enestam je u Finskoj služio kao Ministar Spoljnih Poslova; Ministar životne sredine; Ministar odbrane; Ministar unutrašnjih poslova; Ministar za socijalna pitanja i zdravstvenu zaštitu; Ministar odbrane; Specijalni savetnik ministra odbrane; Menadžer projekta u Nordijskog saveta ministara; Opštinski menadžer za Vastanfjard; Razvoj planer i šef Kancelarije za Vladu Aland; i vršilac dužnosti istraživača za finsku turističku zajednicu u Aland.

Maro Evangelidou diplomirala na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Firenci i završila je  dodatnu obuku u urbanom planiranju u Centre de Recherches d'Urbanisme (CRU) u Parizu. Ona ima diplomu Diplome d'Etudes Approfondies (DEA) u urbanom - prostornom planiranju iz Instituta d'Urbanisme de Paris na Univerisite Paris XII (Val de Marn). Osim toga, ona je učestvovala master kursu o upravljanju životnom sredinom u DEA "nauke i tehnike životne sredine" ENPC i Univerisite Paris XII VAL de Marn. Gospođa Evangelidou je radila u privatnom sektoru kao konsultant i u Ministarstvu uređenja prostora i zaštite životne sredine od 1980. Ona je u početku radila na opšte politike i pitanjima institucionalnih okvira u Odeljenju za urbanizam, a zatim je nastavila da radi na vodeći principima za studije, zakonski predlozima, decentralizacijom nadležnosti u Kancelariji za monitorisanje urbane rekonstrukcije operacije. U Organizaciji za strateško planiranje i zaštitu životne sredine u Atini (Orsa), gospođa Evangelidou je bio odgovorna za strateške intervencije u javnom i privatnom sektoru (Metropolitanski parkovi i brao područjima). Osim toga, ona je radila na evropskim projektima, uglavnom na priobalnim područjima, a prethodno je radila kao šef Odeljenja za strateško planiranje i gradske intervencije ORSA.

Tryggvi Felixson je viši savetnik u Nordijskog saveta u Kopenhagenu. Nordijski savet je sklop od 87 nordijskih poslanika osnovana 1951. godine. Pre ulaska u Nordijski savet 2010. godine, radio je kao načelnik Odeljenja za životnu sredinu i resurse u savetu Nordijskih ministara, koperativna organizacija nordijskih vlada. Gospodin Felikson je služio na vlasti Islanda u Centralnoj banci Islanda, Ministarstva finansija i Ministarstva za životnu sredinu. On je  šest godina bio direktor za NVO životne sredine na Islandu. Gospodin Felikson je rođen i odrastao na Islandu i po struci je resursni ekonomista, obrazovan u Norveškoj, Americi i Meksiku.

Mark Freeman je Izvršni Direktor Instituta za integrisane tranzicije. Belgijski i kanadski državljanin, Freeman je međunarodni advokat i vodeći ekspert za pitanja ljudskih prava u kontekstu demokratskih i post-konfliktne tranzicije. Tokom poslednjih 15 godina, on je intenzivno sarađivao sa društvima u tranziciji, uključujući Alžir, Bolivija, Bosna i Hercegovina, Burundi, Kolumbija, DR Kongo, El Salvador, Keniji, Mauritanija, Maroko, Nepal, Srbija, Šri Lanka, Tunis, Turska i Zimbabve. Freeman je pomogao da se pokrene i usmeri Međunarodni centar za tranzicionu pravdu, u Njujorku i u Briselu, a autor je nekoliko vodećih tekstova o pitanjima političkog i post-konfliktne tranzicije, uključujući najskorije nužno zlo: amnestije i potrazi za pravdom (Oxford University Press, 2010). On predaje zakonu o prelazu i upravljanje konfliktima na  Pravnom fakultetu KU Leuven i ranije služio kao šef za spoljne poslove na Međunarodnoj kriznoj grupi. Tečno govori engleski, francuski i španski, završio je Bachelor studije u oblasti humanističke studije iz McGill University, i J.D. sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Otavi i Magistar je pravnih nauka sa Pravnog fakulteta Kolumbija, gde je bio saradnik za ljudska prava i Akademik James Kent.

Eda Gemi je istraživač u Helenskoj Fondaciji za Evropsku i Vanjsku Politiku (ELIAMEP). Od 2010-2012, bila je naučni saradnik u Robert Schuman Centar za napredne studije na Evropskom Univerzitetskom Institutu u Firenci. Glavne oblasti istraživanja su migracije i studije jugoistočne Evrope, sa posebnim osvrtom na socijalnu integraciju, transnacionalne političke participacije, kružne migracije i polna migracije. U okviru svojih istraživačkih aktivnosti, ona je sarađivala sa Univerzitetom Charokopeio, Centar za Polne studije na Univerzitetu Panteion, Centar za ravnopravnost polova za istraživanje - KETHI, Grčki Institut za migracione politike - IMEPO, Centar za evropsko Ustavno Pravo, Univerzitet Sussex i Ekonomski fakultetu u Atini.

Ashraf Ghani je suosnivač i Predsednik Instituta za Efikasnost države i predsedavajući Inicijative Izgradnje  tržišta instituta Aspen. On je predsedavajući Komisije za tranziciju Avganistana, odgovoran za nadgledanje predaje odgovornosti u oblisti bezbednost avganistanskim nacionalnim snagama bezbednosti u  avganistanskim provincijama. Pošto je služio kao savetnik SPGS Brahimi u Avganistanu krajem 2001 godine, Dr Ghani je postao Ministar Finansija Avganistana tokom Prelazne uprave, široko priznat za dizajniranje Avganistanske strategije za integrisanu politike, ekonomije i bezbednost između 2001. i 2005. godine, u formi Bonskog Sporazuma, Nacionalni okvir za razvoj, vežba "obezbeđivanje Avganistanske  budućnosti” i dizajniranje Avganistanskog kompakta. Dr. Ghani je bio kandidat za Generalnog Sekretara Ujedinjenih Nacija 2006. godine, i kandidat na predsedničkim izborima u Avganistanu 2009. godine. Prethodno je radio u UN Panel Visokog Nivoa o pravnom osnaživanju siromašnih, IDEA, kao viši nerezidentni saradnik u Institutu Brukings, član upravnog odbora Brukingsovom projekta globalne nesigurnosti, Atlantski savet, i Projekat Svetske Pravde američke advokatske komore. On je autor brojnih knjiga i članaka, uključujući i Popravljanje Propalih Država: Okvir za obnovu slomljenog sveta (OUP: 2008), i čest je komentator u medijima.

Dennis Gratz je rođen 1978. godine u Sarajevu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Sarajevu 2001. godine  i dobio je diplomu u oblasti demokratiji i ljudskih prava na Centru za Interdisciplinarne Postdiplomske Studije na Univerzitetu u Bolonji 2002. Tokom 2003, on je položio pravosudni ispit i počeo je sa radom kao advokat u Sarajevu, specijalizovan u oblasti bračnog zakona, autorskih prava, i zakon o medijima i slobodi štampe. Od 2008-2009, radio je kao koordinator radne grupe regulacije sa DTT Forumom Regulatorne agencije za komunikaciju BiH. Dr. Gratz je doktorirao na Fakultetu Društvenih Nauka na Univerzitetu u Hamburgu. Njegova teza se bavila sistematskim ratnim zločinima počinjenim tokom rata u Bosni 1992-1995, sa posebnim fokusom na eliminaciji lokalnih elita (elitocidna teorija). Dr. Gratz je objavio više naučnih studija i eseja na temu ratnih zločina, ustavna pitanja, zaštite ljudskih prava i primeni, i bio je predavač i panelista na međunarodnim i domaćim naučnim konferencijama i panelima. Dr. Gratz je trenutno asitent profesor na Centru za Interdisciplinarne Postdiplomske Studije Univerziteta u Sarajevu i  u Sarajevskoj školai za nauku i tehnologiju. Od 2009. do 2010. godine, bio je Fulbrajtov stipendista na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku. U 2010. godini, sproveo je niz predavanja o ratnim zločinima u bivšoj Jugoslaviji, kao gostujući profesor na Institutu za istraživanje mira i sigurnosne studije u Hamburškom Univerzitetu, u Nemačkoj. Dr. Gratz je suosnivač i predsednik Naše Stranke, socio-liberalne političke stranke iz Bosne i Hercegovine. Bio je kandidat za Predsednika Opštine Centar Sarajevo tokom lokalnih izbora 2008. godine.

Yehuda Greenfield-Gilat je licencirani arhitekta, suosnivač SAYA/Dizajn za promene i Direktor njegovog Planiranja i Razvoja. On je diplomirao na Harvard Kennedi School of Government, i ima diplomu iz oblasti arhitekture iz Tehnion-Izrael Instituta za Tehnologiju. On je specijalizovan za veze između planiranja, rešavanja konflikata, i političke ekonomije. SAYA/Dizajn za promene je arhitektonska firma za dizajn, specijalizovana za arhitekturu mira - koristi dizajn da inspiriše i previdi mir u područjima intenzivnih sukoba. Firma je osnovana 2006. godine, sa dubokim uverenjem da arhitektura i dizajn može da igra važnu, transformacionu ulogu u spornim područjima. U kasnijim, godinama firma se predvodila od strane raznih nevladinih organizacija, mirovnih inicijativa, i think tanks (Iizraelsko-palestinski Inicijativa u Ženevi, Peres Centar za mir, Centar za mir Srednjeg istoka i više) da bi sprovodili studije, kampanje i razne saradnje sa palestinskim arhitekatama i planerima. Njihov rad tokom godina predviđa sporazume i razvoj kreativnih mogućnosti i razmišljanja za rešavanje sukoba, stvorila je veliku banku bazu podataka  za mir u regionu, i služila je liderima u ranijim pregovorima.

Milan Grubor je viši savetnik u kabinetu predsjednika Narodne Skupštine Republike Srpske. Bio je učesnik u prvoj generaciji Instituta Jugoistočne Evrope mladih lidera na Univerzitetu Tovson u Sjedinjenim Američkim Državama u 2001. Gdin. Grubor je bio jedan od osnivača i prvih predsednika Saveta učenika Republike Srpske od 2001-2002. Bio je osnivač i potpredsednik Saveza Studenata Republike Srpske tokom 2006-2007, i osnivač i prvi predsednik studentskog parlamenta Univerziteta u Banjoj Luci tokom 2008-2009. Gdin. Grubor je šef AntiKor-a, ekipa koja se borila protiv korupcije na visokom obrazovanju. Tokom 2009-2010, je bio predsednik Saveta Republike Srpske Mladih. Diplomirao je na Medicinskom Fakultetu na Univerzitetu u Banjoj Luci tokom 2010. On je kolumnista u “Nezavisne novine” u Bosni i Hercegovini. Govori engleski i francuski jezik.

Stephen B. Heintz se pridružio Braći Rokfeler (RBF) tokom februara 2001. godine kao njen četvrti predsednik. Osnovan 1940. od strane sinova i ćerke John D. Rockefeller Jr., RBF je međunarodna fondacija koja podržava društvenu promenu koja pomaže da se izgradi što pravedniji, održivi i mirni svet. Pre dolaska u RBF, Gdin.Heintz je radio na rukovodećim pozicijama u neprofitnom i javnom sektoru. Nedavno je gdin. Heintz bio prvi predsednik Demos: Mreža za ideje i akcije. Demos je organizacija za istraživanje i zastupanje javne politike koja radi na poboljšanju vitalnosti američke demokratije i promovisanje šireg zajedničkog ekonomskog prosperiteta. Pre osnivanja Demos-a, gdin. Heintz je bio Izvršni Potpredsednik i Glavni Operativni Direktor na Institut Istok-Zapad (EVI), gde je radio na pitanjima ekonomske reforme, razvoj civilnog društva i međunarodne bezbednosti. Sa sedištem u Pragu, Češka od 1990. do 1997. godine, gdin. Heintz je radio intenzivno u Centralnoj i Istočnoj Evropi i u novim nezavisnim državama. Gdin. Heintz je posvetio prvih petnaest godina karijere u politici i državnoj službi u državi Konektikat, gde je služio kao komesar za ekonomski razvoj (1988-1990) i komesar za socijalna pitanja (1983-1988). Godine 1988. on je pomogao da se izvrši nacrt i obezbedi glasanje na Kongres "zakon za  podršku porodice," prvi veliki napor da se reformiše sistem zaštite nacije. Članci gdin. Heintz su se objavili u The International Herald Tribune, The Washington Post, The Wall Street Journal Europe i nekoliko knjiga i časopisa. On je diplomirao sa Magna Cum Laude na Univerzitetu Yale.  

Sladjan Ilic je služio kao ekonomski savetnik gradonačelnika Štrpca, na Kosovu od juna 2011. On je posebno angažovan u projektu revitalizacije Ski centar Brezovica. Gdin. Ilić je diplomirao Ekonomiju na Univerzitetu u Ljubljani, Slovenija i Univerzitet u Beogradu, Srbija. On je bio prvak sedam puta u alpskom skijanju i član tokom 1992. godine Jugoslovenskog olimpijskog tima za Albertville. Do 2000., bio je angažovan u privatnom preduzetništvu, pre svega u oblasti zimskog turizma. Nakon rata na Kosovu, gdin. Ilić je radio kao direktor NVO Resursni centar OEBS-a u Štrpcu skoro godinu dana. On je takođe osnovao lokalnu nezavisnu radio stanicu i radio je kao novinar. Godine 2002. je osnovao Srpsku Demokratsku pPkret u opštini Štrpce, kandidovao se za izbore, i bio je izabran za Predsednika opštine. U 2004. godini, on je podneo ostavku i postao član kosovskog parlamenta kao nezavisni kandidat. Od 2007. godine, gdin. Ilić je radio na raznim međunarodnim projektima usmerenim na ekonomsko osnaživanje ugroženih grupa i na pružanje konkretne finansijske pomoći zajednicama na Kosovu.

Christina Koulouri je profesor moderne i savremene istorije i Direktor Centra za Istraživanje savremene istorije na Univerzitetu Panteion političkih i društvenih nauka u Atini, Grčka. Dr. Koulouri takođe služi kao predsedavajuća Komiteta za obrazovanje istorije u Centru  za demokratiju i pomirenje u jugoistočnoj Evropi (CDRSEE). Studirala je na Univerzitetu u Atini, u Ecole des Hautes Etudes en Sciences Sociales Paris I - Panteon - Sorbona, gde je doktorirala. Dr. Koulouri je autor nekoliko knjiga i članaka u grčkom, engleskom, francuskom u vezi predavanja  istorije, istorije istoriografije, nacionalnog identiteta i istorije sporta. Ona je takođe autor nekoliko školskih udžbenika. Dr. Koulouri je urednik četiri alternativnih obrazovnih radnih svesaka za nastavu moderne i savremene istorije u jugoistočnoj Evropi. Dr. Koulouri je bila član odbora za odobrenje udžbenika istorije u grčkim srednjim školama i član grupe projekta Saveta Evrope o učenju i nastavi istorije Evrope 20. veka od 1996-2000. Ona je predavala na nekoliko međunarodnih konferencija u Grčkoj, zapadnoj i jugoistočnoj Evropi, SAD-u, Japanu, Tajvanu i Kini. Ona je koordinator projekta "klasifikacija i registracija Istorijskih arhiva iz Helenik olimpijskog komiteta (HOC) i Međunarodne olimpijske akademije (IOA)". Ona je ujedno i koordinator ekipe istoričara iz pet balkanskih zemalja za projekat Balkan Tale, sveobuhvatan projekat o otomanskoj i balkanskoj istorijii koja je finansirana od strane Goethe-Instituta.

Leonidas Makris radi kao savetnik gradonačelnika Soluna, gdin. Yiannis Boutari, od jula 2012. Njegovi zadaci uključuju rad na političkom dnevnom redu gradonačelnika, kao i rešavanje pitanja političke komunikacije. Od februara 2012. godine, on je predavao kurseve u vezi političke  komunikacije, komparativne politike, države i društva, demokratije i diktature, društvenih pokreta i istorije političkih ideja na Katedri za političke nauke na Univerzitetu Demokrit Trakije u Grčkoj. Od 2010-2012, bio je predavač na Bačelor na Političkim Naukama i Međunarodnim odnosima na DEI koledžu u Solunu, gde je predavao komparativne politiku, demokratiju i demokratizaciju, i međunarodne institucije. Dr. Makris je doktorirao političke nauke na Londonskoj školi za Ekonomiju i Političke Nauke. On je takođe licencirani psiholog i ranije radio kao psiholog. Njegove glavne aktivnosti su uključivale savetovanja osobe sa manjim psiholoških poremećajima, sprovođenje procene ličnosti, i vrednovanje mentalnih uslova prema DSM-III-R. Tečno govori grčki, engleski i španski.

Jelena Milić je među najuticajnijim političkim analitičarima u Srbiji i na Zapadnom Balkanu. Radila je sa Goran Svilanovićom, bivši Ministar Spoljnih poslova Srbije i Crne Gore, a kasnije i Srbije tokom njegovog mandata u Paktu Odeljenja za Stabilnost jugoistočne Evrope. Radila je kao politički analitičar i istraživač za Međunarodnu Kriznu Grupu i Helsinškom Odboru u Srbiji. Gđa. Milić je autor nekoliko članaka i eseja. Njene oblasti ekspertize uključuju reformu sektora bezbednosti u Srbiji; Odnosi Srbija-EU i Srbija-NATO; Kosovo; i veze među promenama nenasilnog režima, tranzicione pravde i reforme sektora bezbednosti.

Suljo Mustafic je rođen 1973 godine u Baru, Crna Gora. Diplomirao je na katedri za južnoslovenske književnosti i srpsko-hrvatski jezik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu 1997. godine. Od 2009. godine, bio je član Skupštine Crne Gore i urednik kluba bošnjačke stranke u Skupštini Crne Gore. U 25-om sazivu Skupštine izabran je za potpredsednika. On je član Komiteta za međunarodne poslove, Odbora za odbranu i Ustavnog odbora. Takođe je član parlamentarnog Odbora za stabilizaciju i za učlanjivanje u Skupštini Crne Gore i u Evropskoj  uniji. Govori engleski i turski. Živi u Baru.

Andrej Nosov je osnovao Inicijativu mladih za ljudska prava u 2003. godini, koji je predvodio  do 2009. Gdin. Nosov je razvio programe za podsticanje regionalne saradnje koji su bili usmereni na suočavanju sa prošlošću i na omladinski aktivizam u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Crnoj Gori i Srbiji. Tokom 2009. godine, gdin. Nosov je osnovao Hartefakt fond, regionalna fondacija za dodeljivanje sredstva i umetničku produkciju. Pod njegovim rukovodstvom, Hartefakt radi na Kosovu, u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Od 2001. do 2003. godine, gdin. Nosov je novinar Danasa Srbije, Radio Slobodne Evrope, i drugih lokalnih medija. On je advokat i pozorišni reditelj po obrazovanju. On je producirao i režirao više od deset pozorišnih i filmskih produkcija, koji su dobili nagrade na nekoliko festivala u protekle tri godine.

Darko Pajovic je trenutno Predsednik Nove Parlamentarne Političke Stranke u Crnoj Gori, Pozitivna Crna Gora. Pozitivna Crna Gora je osvojila 9 % na izborima u  Oktobru 2012. godine. On predstavlja i rukovodi stranku, sprovodi svoju politiku, određuje i predstavlja svoje političke stavove, i koordinira saradnju svih njenih organa. Pre dvanaest godina, bio je osnivač i direktor neprofitne organizacije Green Home, gde je vodio nekoliko velikih ekoloških projekata. On je organizovao veliku kampanju za zaštitu kanjona reke Tare u 2004. godini, i kampanja protiv plana Vlade Crne Gore za izgradnju elektrane na Morači u 2010. Gdin. Pajović je takođe ekspert Međunarodne Unije za konzervaciju prirode  i je autor nekoliko publikacija iz oblasti zaštite životne sredine. Bio je član Nacionalnog Saveta za održivi razvoj Crne Gore, kao i Komisije za saradnju sa UNESCO-om. Njegovo profesionalno iskustvo uključuje rad u humanoj reprodukciji: on je tvorac prve in vitro bebe u Crnoj Gori; član ESHRE Evropskog društva za humanu reprodukciju; autor je preko 40 naučnih radova iz oblasti humane reprodukcije; i predstavlja se na naučnim konferencijama od 2003. godine.

George A. Papandreou Diplomirao je Amherst Koledžu i poseduje Master u oblasti sociologije i razvoja iz London School of Economics. Bio je stipendista Centra za Međunarodne odnose Univerziteta Harvard (1992-1993). Poslanik je od 1981, i služio je u nekoliko vlade, kao zamenik sekretara za kulturu i Ministar Prosvete, pre nego što je postao Ministar Spoljnih poslova tokom  1999-2004. Gdin. Papandreu je dobio nekoliko priznanja za svoje predanosti da promoviše mir i demokratiju, kao i za borbu protiv rasizma, i naročito za njegovu uspešnu kampanju, kao i Ministra Spoljnih Poslova, za približavanje Grčke i Turske. On je zamenik predsedavajućeg Fondacije za Međunarodno olimpijsko Primirje, institucija koja se aktivno promoviše od kada je Atina dobila nagradu za Olimpijskie igare u 2004. Aktivno podržava informisanje društva i e-demokratije, u 2003. g Papandreu je izabran kao jedan od "25 ljudi koji se menjaju svet Interneta politike". Kao predsednik Panhelenskog socijalističkog pokreta (PASOK) od januara 2004. godine do Marta 2012, gospodin Papandreu je pokrenuo radikalne reforme grčkog političkog sistema partije. Služio je kao premijer Grčke iz oktobra 2009. - novembar 2011. gdin.  Papandreu je jednoglasno izabran za predsednika Socijalističke internacionale u januaru 2006. godine, pozicija na kojoj trenutno služi, takođe je i član grčkog parlamenta. Tokom jeseni 2012. godine, bio je gostujući saradnik na Harvard Kennedi School institut za politiku. U proleće 2013. godine, predavaće kao SIPA Globalni stipendista na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Gdin. Papandreu je ozenjen sa Adom, i ima dvoje dece, Andreas i Margarita-Elena.

Spyros Pengas je zamenik gradonacelnika u Solunu. Studirao je političke nauke i međunarodne odnose na Univerzitet Freiburg na Univerzitet u Minhenu. Radio je kao pripravnik u UNHCR-a lokalne kancelarije u Briselu, Belgiji i vratio se u Grčku 1994. godine da radi u porodičnom biznisu sa orijentalnim tepisima. Gdin. Pengas osnovao Istočne Staze, nevladina organizacija koja dovodi ljude iz Grčke do istočnih azijskih zemalja da ih upoznaju sa lokalnom kulturom. Učestvovao je na lokalnim izborima u Solunu 2006. i 2010. godine sa gradonačelnikom Yiannis Boutaris i Inicijativom za Solun. U 2010. godini, izabran je za zamenika gradonačelnika sa 1.111 dobijenih glasova. Gdin. Pengas je zamenik gradonačelnika od 2011. godine.

Dukagjin Pupovci je Izvršni Direktor Kosovskog Centra za Obrazovanje (KEC), jedan od najistaknutijih obrazovnih organizacija na Kosovu i regionu. Kao stručnjak za obrazovanje, Dr. Popovci je doprineo razvoju najvažnijim strateškim dokumenatima u oblasti obrazovanja i istraživanja na Kosovu, posebno preko njegovog članstva u kreiranju nacionalne politike i savetodavnih tela. Osim toga, on je ko-autor brojnih studija i članaka o obrazovanju i istraživanjima na Kosovu. Dr. Popovci je radio kao konsultant obrazovanja u nekoliko zemalja Zapadnog Balkana. On je doktorirao u oblasti matematike i profesor sa punim radnim vremenom na Univerzitetu u Prištini. On je takođe predaje na Višoj Školi za Obrazovanje u Tirani.

Boris Raonic je iz Podgorice, Crna Gora. On je Predsednik Građanskog saveza nevladina organizacija u Crnoj Gori. Tokom ranih 1990-ih, gdin. Raonić je bio aktivni član liberalne partije Crne Gore (LSCG). Tokom studija na Univerzitetu Crne Gore Pravnog fakulteta, osnovao je jedan od prvih neprofitnih organizacija u Crnoj Gori. On je takođe radio kao novinar, u Nansen dijalog centru, kao i Direktor Inicijative Mladih za ljudska prava. Bio je pionir u promovisanju savesnog prigovorai u Crnoj Gori i član krizne grupe za zaštitu reke Tare. Gdin. Raonić je autor brojnih članaka u oblasti dijaloga, tolerancije, političke kulture i rešavanje sporova, kao i producent dve dokumentarnih filmova koji se bave temom suočavanja sa prošlošću. On je član Nacionalnog Saveta za Evropsku Integraciju, Direktor Škole Demokratskog Rukovođenja gde je predstavnik iz Crne Gore u Savetu Evrope škole za političke studije, i služi na nekoliko odbora neprofitnih organizacija. Oženjen je Milenom i otac je ćerke Teodore.

Ilir Salihu je Šef osoblja Predsednika Kosova. On je magistrirao (Honours) iz Strateškog Menadžmenta u IEDC - Poslovna škole Bled u Sloveniji. On je takođe prisustvovao na programu za industrijski menadžment na Univerzitetu za menadžment i ekonomiju u Vaxjo, Švedska. Svoju profesionalnu karijeru u Odeljenje za trgovinu i industriju, Gdin. Salihu je započeo kao sluzbenik zadužen za nadzor nad upravljanjem državnih preduzeća (DP) na Kosovu. Zatim je prešao u Kosovskoj Agenciji za Poverenje, institucija koja je nadležna za privatizaciju DP i nadzor upravljanja javnih preduzeća (JP). U 2005. godini, gdin. Salihu je imenovan za zamenik generalnog direktora KAP i direktor odeljenja JP. Tokom njegovo rukovođstva, KPA je obuhvatio sva JP i uspostavio zvučni sistem korporativnog upravljanja u preduzećima na kojima radi preko 15.000 zaposlenih. Tokom 2005-2008, Gdin. Salihu je predsedavao odbor direktora Pošte i telekomunikacija Kosova, j.s.c (PTK) i na međunarodnom aerodromu u Prištini, j.s.c. Pod rukovođstvom Gdina. Salihu, PTK je ostvario važan prelaz iz jedne kompanije sa socijalističkog načina razmišljanja koja se sada usmerena ka tržišnoj ekonomiji. Slično tome, Međunarodni aerodrom u Prištini je izabran kao najbolji aerodrom u kategoriji ispod-1-milion-putnika od strane Airports Council International (ACI). Gdin. Salihu je radio kao ekonomski savetnik u Međunarodnoj Civilnoj Kancelariji od jula 2008. do marta 2011. U aprilu 2011. godine, stupio je u kabinetu predsednika Republike Kosovo kao ekonomski savetnik i služio je kao Šef osoblja od februara 2012. godine.

Evangelia Stamouli je radila kao savetnik za međunarodne odnose za životnu sredinu za generalnog sekretara Ministarstva za zaštitu životne sredine, energetike i klimatskih promena u Grčkoj od 2011. Ona je takođe radila kao stručnjak za zapadni Balkan pri Katedri za međunarodne odnose i odnose evropske unijeod 2010. -2011. Gđa Stamouli je nacionalni predstavnik za integrisano upravljanje proširenje bazena reke Drine, ona je kontakt osova za  Arhuske konvencije, i predstavlja Grčku na Rio20 konferenciji. Ona je studirala političke nauke na Univerzitetu u Kritu i Magistrirala je iz oblasti jugoistočne evropske studije na Univerzitetu u Atini, takođe je i Magistar iz oblasti Globalnog Upravljanju životne sredine i održivog razvoja sa Panteion Univerzitetu u Atini. Ona je diplomirala na grčkoj Nacionalnoj školi za javnu upravu.

Paul Stubbs  rođen u Liverpulu, Velikoj Britaniji u 1959. Studirao je sociologiju, socijalnu politiku i socijalni rad na univerzitetima u Hull, Lester, Varvick i Bath, Velika Britanija. Od 1993. godine živi i radi u Hrvatskoj, prvobitno sa sedištem u izbegličkom kampu u Istri. Sa njegovom selidbom u  Zagreb, on je u kombinaciji aktivizma, istraživanja i savetovanja. Bio je član osnivača odbora Centra za mirovne studije u Hrvatskoj. Od 2003. godine radi kao viši naučni saradnik u Ekonomskom institutu u Zagrebu. Njegova glavna interesovanja, koja se ogleda u njegovim publikacijama, su socijalna politika u Jugoistočnoj Evropi, politike kao prevodilačke prakse, razvoj i mobilizacije zajednice, i aktivizam bazriajući se na kompjuter. On je član redakcije hrvatskog časopisa za socijalnu politiku. On je ko-editor (sa Bob Deacon) socijalne politike i međunarodne intervencije u Jugoistočnoj Evropi (Edvard Elgar, 2007), i (sa Kristof Solioz) prema otvorenom regionalizmu u jugoistočnoj Evropi (Nomos, 2012).

Goran Svilanovic preuzeo dužnost kao generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju 1. januara 2013, nakon imenovanja od Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi (SEECP) Ministri Spoljnih Poslova u Beogradu 14. juna 2012. Srpski diplomata i političar, prethodno je bio kordinator ekonomskih i ekoloških aktivnosti OEBS-a (2008-2012). U novembru 2004. godine, imenovan je za Predsedavajući radnog stola I (za demokratizaciju i ljudska prava) Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu, gde je služio do kraja 2007. Bio član Više grupe za pregled Pakta za stabilnost, koji je predložio transformaciju Pakta stabilnosti u regionalni savet za saradnju. Od 2000. do 2004. godine, Gdin. Svilanović je bio Ministar Spoljnih Poslova Savezne Republike Jugoslavije, koja je preimenovana u Srbiji i Crnoj Gori u 2003. Između 2000. i 2007. godine, bio je član parlamenta. Bio je predsednik Građanskog Saveza Srpske političke stranke (1999-2004). Sa Dr.  sa Unije Univerziteta u Beogradu, Master i osnovne studije prava na Beogradskom Univerzitetu, Gdin. Svilanović je takođe studirao na Institutu za ljudska prava u Strazburu, u Francuskoj, na Univerzitetu Saarland u Nemačkoj, kao i na Evropskom Univerzitetu Centra za mirovne studije u Staadtschlaining, Austrija.Gdin. Svilanović je radio sa velikim brojem organizacija i komitetima, kao što su Centar za Protivratnu akciju (1995-1999), Međunarodna komisija za Balkan (2004-2006) i Beogradski centar za ljudska prava (2007-2008). Od 2008. godine, gdin. Svilanović je docent prava na Univerzitetu Union u Beogradu. Goran Svilanović govori srpski i engleski. Rođen je 22. oktobra 1963. Oženjen je i ima dvoje dece.

Despina Syrri je Predsednica Simbioze. Ona služi na Savetu u Solunkoj Opštini za integraciju  Migranata i trenutno radi na istraživanju ilegalnih migranata pritvornim centrima na grčko-turskoj granici, tretiranje naroda trećih zemalja na spoljnim granicama Evrope zajedno sa ELIAMEP, kao i u Agencija EU za osnovna prava. Ona učestvuje u razvoju programa Evropsku Magistrature za humanitarnu akciju za odeljenje Evropske komisije za Balkan, slovenskih i orijentalne studije Univerziteta Makedonije u Solunu. Ona je gostujući saradnik u Amsterdamski Centar za holokaust i studije genocida, Direktor istraživanja i međunarodne saradnje Instituta za imigracionu politiku u Grčkoj, i predavala je političke nauke i političku antropologiju na Američkom koledžu u Solunu. Gđa. Syrri je radila sa agenciji Rojters, Atinska novinska agencija, jugoistočni Centar za istraživanje Evrope, Berlinska migraciona mreža, British Council, Okfordov Centar za Izbegličke studije, Instituta Istok Zapad, kao i u međunarodnim i neprofitnim organizacijama u Južnoj Africi, istočnoj i jugoistočnoj Evropi o razvoja post-konfliktnoih pitanja, izbori, migracije, izbeglice, granice, i integraciji zapadnog Balkana u Evropsku uniju.

Sumeja Tulic je studirala prava na Pravnom fakultetu u Sarajevu, Bosni i Hercegovini, i magistrirala je iz Evropskog regionalnog magistarskog programa za demokratiju i ljudska prava u Sarajevu. Od 2011. godine radila je kao službenik programa za branioce civilnih prava za zapadni Balkan i kao član Sarajevskog ratnog pozorišta (SARTR-Sarajevo) od 2008. godine Gđa Tulić je jedan od osnivača Kontakt Asocijacije u Sarajevu, organizacija fokusirana na pozorišnoj analizi društvenih problema. Kao saučesnik, radila je u mnogim evropskim produkcijama u Belgiji, Italiji, Nemačkoj i Grčkoj.

Alban Ukaj je glumac sa Kosova koji živi u Sarajevu, Bosna i Hercegovina. Diplomirao je na Akademiji Scenskih umjetnosti u Sarajevu 2004. godine i radi u Sarajevskom ratnom pozorištu od 2008. godine je aktivan u filmu i u pozorištu. Nedavno se pojavio na najnovijem projektu  grčkog reditelja Menelaos Karamaghiolis i u ostalim uključujući Palme d’Or produkcija koja je dobila nagradu. On trenutno glumi u dokumentarno m pozorištu Hipermnesia i produkcije BITEF pozorišta. Njegov rad se fokusira na program regionalne saradnje, kao što su kontinuirano angažovanje sa Fondom Hartefakt Beograda i različite projekte na Kosovu, Crnoj Gori, Srbiji, Bosni i Hrvatskoj. On je jedan od suosnivača u kontakt, udruženje posvećeno promociji istraživanju u pozorištu, sa fokusom na angažovanje marginalizovanih grupa. Gdin. Ukaj trenutno piše i režira kratak film sa sedištem u Prištini sa koprodukcijom iz Beograda.

Ivan Vejvoda je potpredsednik za Nemacki program Marshall fonda Sjedinjenih Američkih Država. Od 2003. - 2010. godine, bio je Izvršni Direktor za Balkan Trust for Democraci, projekat GMF. Služio je u periodu 2002-2003 kao viši savetnik za spoljnu politiku i evropske integracije  Srpskog premijera - najpre na Zorana Đinđića, a potom na Zorana Živkovića. Pre službovanja u Vladi Srbije, gospodin Vejvoda je bio Izvršni Direktor Fonda sa sedištem u Beogradu za otvoreno društvo iz 1998-2002. Sredinom 1990-ih, obavljao je radio na različitim akademskim pozicijama u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama, uključujući i jednogodišnji stints na Smith koledžu i Macalester koledžu u SAD i tri godine istraživanja zajedništvo na Univerzitetu u Saseksu u Engleskoj (1993 -1996). On je bio istraživač u Beogradskom Institutu za Evropske Studije (1984-1993). Gospodin Vejvoda je objavljivao iz oblasti demokratske tranzicije, totalitarizma i posleratne obnove na Balkanu. Pored toga, bio je istaknuta figura u opozicionom pokretu u Jugoslaviji 1990-ih. U Beogradu, on je bio su-osnivač Demokratskog foruma 1989. i Beogradskog kruga - Asocijacije nezavisnih intelektualaca 1992. Bio je ko-editor Demokratizacije u centralnoj i istočnoj Evropi (Pinter 2000, kontinuum 2002) i Jugoslavija i Posle (Longman 1997). On ima diplomu iz Institut d'Etudes Politiques Pariza (1972) i završio je postdiplomske studije na Univerzitetu u Beogradu. On je nagrađen francuskim Nacionalnim Ordenom za zaslugu i orden italijanske zvezde solidarnosti.

Toni Vidan je ucesnik kampanje organizacije za Energiju i ekološku klimu Zelena akcija u (ZA) / Friends of the Earth Hrvatske, služio je kao Predsednik i izvršnog odbora. On trenutno radi na uspostavljanju obrazovnog centra za održivu energiju u bivšoj kasarni na ostrvu Šolti  u blizini Splita. Od 1991. godine, bio je aktivan u međunarodnim klimatskim pregovorima i pomogao u osnivanju Globalnog fonda za životnu sredinu. On je učestvovao u nekoliko međunarodnih klimatskih inicijativa, takođe je bioi koordinator Akcionog klime mreže za Centralnu i Istočnu Evropu (1992-1995), i kao blagajnik Friends of the Earth International. Gdin. Vidan takođe sarađuje sa brojnim savetodavnim telima u Hrvatskoj i inostranstvu, i posmatrač je komiteta Hrvatskog sabora životne sredine; predsednik Hrvatskog Nacionalnog komiteta za razvoj civilnog sektora; i sa Forumom životne sredine jugoistočne Evrope. Gdin Vidan je nedavno izabran za budućeg člana Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta.

Bosiljka Vukovic je šef Odeljnja za podršku Nacionalnom savetu za održivi razvoj u Ministarstvu Održivog razvoja i turizma u Crnoj Gori. Ona radi u oblasti održivog razvoja u njenoj rodnoj zemlji, Crna Gora, od 2007. godine . Gđa Vuković je ranije radaila kao šef Kancelarije za Održivi razvoj, organa nadležnog za međusektorske koordinacije nacionalne strateške i dugoročne razvojne politike. Ona je sekretar Nacionalnog saveta za održivi razvoj, i učesnica savetodavnog tela Vlade Crne Gore o pitanjima održivog razvoja, kojim predsjedava predsednik Vlade. Kao nacionalna tačka za Komisije UN za održivi razvoj (CSD) i nacionalna priprema za treći Svjetski samit o održivom razvoju (Rio + 20), ona je aktivno uključena u procesu  održivog razvoja UN i EU. Tokom 2011. godine, gđa Vuković je izabrana za potpredsednika Biroa za 20. sednicu CSD u ime Istočnoevropske grupe UN-a. Pre povratka u Crnu Goru, radila je u razvojnim programima, pre svega u Srbiji, na monitorisanju i evaluaciju infrastrukturni, mesne zajednice i poljoprivrednih razvojnih projekata. Završila Magistraturu na Fakultetu za napredne međunarodne studije (SAIS) pri Univerzitetu Johns Hopkins sa koncentracijom u međunarodnoj ekonomiji i evropskim studijama.

Izveštaji

Završni izvešaj prvog godišnjeg Balkanskog Foruma održan u Solunu, Februar 2013.